Skip to main content
KOPAONIK

Najposećeniji ski centar u Srbiji svoje najveće lepote otkriva tek kada sneg okopni. Ovom konstatacijom ne dovodimo u pitanje snežnu magiju i lepotu Kopaonika tokom zime, već samo skrećemo pažnju ljubiteljima zimskih sportova da sneg sakriva ono najlepše na ovoj planini. Sa skoro 200 sunčanih dana godišnje, Kopaonik zaslužuje svoje drugo ime „Sunčana planina“. Zbog svojih prirodnih vrednosti i veličanstvene lepote prirode, Kopaonik je 1981. godine proglašen za nacionalni park koji obuhvata površinu od 11.810 hektara i po broju endemičnih vrsta predstavlja jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta endemične flore Srbije. Nekoliko bitnih lekovitih banja se nalaze na kopaoničkom masivu, a najpoznatije su Jošanička banja, gde temeperatura vode dostiže 78 celzijusa, Lukovska banja i Kuršumlijska banja.
Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji; pruža se od severozapada ka jugoistoku oko 75 kilometara, dosežući u srednjem delu širinu oko 40 km. Najviši deo je prostrana površ Ravni Kopaonik, oko koje se dižu Suvo Rudište sa Pančićevim vrhom - 2017 metara nadmorske visine na kome je i Pančićev mauzolej, Karaman - 1934 metara, Gobelja (1834 m) i drugi.
Kopaonik je dobio takvo ime zbog rudnih bogatstava. Ovde se ruda kopa od najstarijih vremena. Dominiraju rude gvožđa, olova i cinka, ali i srebra i zlata. Od retkih minerala ovde se mogu naći i volastonit, fluorit i azbest.

NEBESKE STOLICE

Kada su seljaci pre skoro 2 veka doveli naučnika i putopisca Feliksa Kanica na ovo mesto rekli su mu: Eto gospodine, sa ovog mesta se vidi ceo svet!
Nebeske stolice stvarno odaju takav utisak. Ime koje nose je potpuno adekvatno, a tako ih je nazvao čuveni Vojvoda Živojin Mišić. Ko god da dođe ovde ostane hipnotisan i ne želi da ode dalje. Na nadmorskoj visini od 1800 metara, nedaleko od Pančićevog vrha se nalazi arheološki lokalitet koji je prva zvanično istraživala arheolog Gordana Tošic iz kraljevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. U narodnom predanju ovo mesto je nazvano Crkvina ili Crkva. Po predanju posvećeno je svetom Prokopiju, zaštitniku rudara, što je bilo i logično jer je ova planina, u antičkim i srednjovekovnim izvorima nazvana Srebrna, bila poznata još tada po rudnom potencijalu. Crkva je datirana u peti ili šesti vek. Poseban značaj ovom lokalitetu daje podni mozaik sa geometrijskim izomorfnim motivima, karakterističnim baš za taj period, a kao kruna svega: u jednom njegovom polju slika pauna (hriscanskog simbola vaskrsenja). Gordana Tošić utvrdila je nepobitno (na osnovu nađenih fragmenata živopisa) da je ta bazilika bila oslikana freskama.
Nebeske stolice su arheološli lokalitet koji se nalazi na najvišoj koti u Srbiji!

JANKOVE BARE

Jankove bare prostiru se na oko 103 hektara površine. Osnovnu vrednost ovog rezervata predstavljaju tresavske zajednice - osetljivi i retki ekosistemi. Ovaj rezervat je jedan od rezervata diverziteta na Kopaoniku, posebno za predstavnike vodozemaca i gmizavaca, ali i za faunu ptica i insekata. Prostor oko tresave služi za svadbeni let šumske šljuke, a i kao gnezdilište gaćaste kukumavke, sove utine, planinske pliske i drugih retkih vrsta.

ĐOROV MOST

Prvi dan našeg putešestvija završavamo na jednom prelepom izletištu neobičnog naziva – Đorov Most. Izletištem prolazi reka neobičnog naziva – Samokovka. Prema narodnom predanju, veruje se da je na toku reke Samokovke postojala mašina koja je izdvajala zlato i gvožđe iz rude pomoću snage vode. Kako je, po legendi, mašina neprestalno kovala, tako je i reka dobila naziv Samokovka.

NAZIVI TOPONIMA NA KOPAONIKU

Svi koji su bili na Kopaoniku i te kako znaju za Karaman, Jaram, Gobelju i druge toponime, ali malo njih zna njihovo značenje.
Karaman. Ova reč turskog je porekla i označava psa ili konja crne dlake. Takođe, postoji i grad u Turskoj koji se zove upravo tako. Karaman, Veliki i Mali Karaman su istovremeno i antroponimski oronimi (grčka reč koja znači planina). Pored svega toga to je i naziv jedne od starih turskih država, koja je upravo ovako nazvana po imenu seldžuškog pogalvice Karamana.
Jaram, u prevodu - deo volovske zaprege, drvena naprava za prezanje volova.
Gobelja - označava naplatak (felnu), tačnije drveni deo točka.
Rtanj - veštačko ili neprirodno (potiče od latinske reč Artan)

VODOPAD JELOVARNIK

Sa visinom kaskada od 71 metra Jelovarnik predstavlja jedan od najviših vodopada u Srbiji. Nalazi se u podnožju Kopaonika u oblasti Jelovarnik, po kojoj je i dobio ime u okviru Nacionalnog parka Kopaonik. Skriven je u šumi na 1116 metara nadmorske visine i ima tri kaskade.
Lokalna legenda kaže da Jelovarnik ima moć da spoji srca zaljubljenih - ako devojka odvede svog mladića do vodopada, on će joj se uskoro zavetovati na večnu ljubav.